Planiranje obroka je prvi korak u održavanju zdrave ishrane, jer omogućava bolje upravljanje unosom nutrijenata, štednju vremena, novca i smanjenje stresa prilikom donošenja odluka o hrani. Preporučuje se da odvojite vreme, na primer, tokom vikenda i da isplanirate obroke za celu nedelju.

Na taj način možete unapred kupiti potrebne namirnice, smanjiti stres zbog donošenja odluka tokom nedelje i sprečiti nepotrebnu kupovinu i bacanje neiskorišćene hrane. Planiranje obroka sa raznovrsnim namirnicama osigurava unos svih potrebnih nutrijenata.

U balansiranoj ishrani, unos makronutrijenata – ugljenih hidrata, proteina i masti – treba biti u optimalnim proporcijama kako bi se obezbedila dovoljna energija za telo, podržali metabolički procesi i očuvalo zdravlje. Svaki od ovih makronutrijenata igra ključnu ulogu u održavanju fizičkog i mentalnog zdravlja, te je važno razumeti kako i u kojim količinama ih unositi.

Ugljeni hidrati su primarni izvor energije za telo, posebno za mozak i mišiće. Kada se razlažu, pretvaraju se u glukozu, koja se koristi za energiju ili skladišti u obliku glikogena u mišićima i jetri. Neki od složenih UH su: integralne žitarice (brašno, pirinač, ovsene pahuljice), mahunarke, krompir, batat, šargarepa i ostalo povrće i voće.

Proteini su ključni za rast, obnovu i popravku tkiva, proizvodnju hormona, enzima, kao i za održavanje zdrave imunološke funkcije. Takodje, proteini pomažu u održavanju mišićne mase i stabilizaciji nivoa šećera u krvi. Izvori proteina su: meso, riba, jaja, mlečni proizvodi, pasulj, leblemije, tofu, kinoa, heljda itd.

Masti su neophodne za apsorpciju vitamina (A, D, E, K), proizvodnju hormona, kao i za zdravlje mozga i srca. lako masti često imaju visok kalorijski sadržaj, one su ključne za dugoročno zdravije, pod uslovom da se biraju odgovarajuće. Izvori zdravih masti su: maslinovo i riblje ulje, avokado, orašasti plodovi, lanene i chia semenke, losos itd.